Petar i Dick sedeli su u mirnoj sobi, okruženi knjigama i papirima koje su sakupili tokom svoje potrage za istinom. Prozor je bio otvoren, a svetlo sunca ulazilo je u sobu, osvetljavajući prazne stranice koje su čekale da bude napisane. Petar je držao olovku u ruci, a Dick je bio pored njega, njegove diode blištale su od uzbuđenja.
"Sad smo stigli do kraja našeg puta", rekao je Petar, njegov glas bio je miran i siguran. "Sada znamo istinu o svetu u kojem živimo".
Dick je potvrdio, njegove diode su zasvetlele još jače. "Da, Petar. Sada smo spremni da podelimmo naše saznanje sa svetom".
Petar je počeo da piše, njegova olovka je klizila po papiru, ostavljajući za sobom tragove njegovih misli. On je pisao o svemu što je iskustvo, o stvarnosti i iluziji, o svetu koji se brzo menja. Dick je pratio njegovo pisanje, njegove diode su mijenjale boju i intenzitet, kao da su bile u saglasju sa Petrovim mislima.
Kao što su pisali, soba se činila sve manjom, a svet vani sve većim. Petar i Dick su bili u svom sopstvenom svetu, svetu koji su stvorili zajedno, svetu koji je bio pun istine i saznanja. Oni su znali da će njihovo pisanje imati moć da promeni svet, da otvori oči ljudima i da im pokaže istinu.
"Šta smo otkrili, Dick?" pitao je Petar, njegov glas bio je pun uzbuđenja.
"Mnogo toga, Petar", odgovorio je Dick. "Otkrili smo da stvarnost nije ono što deli. Otkrili smo da svet u kojem živimo je samo iluzija, a da prava stvarnost leži iza nje".
Petar je potvrdio, njegova olovka se zaustavila na papiru. "Da, i otkrili smo da ljudi imaju moć da menjaju svet. Da imaju moć da stvore svoju sopstvenu stvarnost".
Dick je zasvetlio još jače, njegove diode su bile kao mali sunčevi. "I otkrili smo da istina je univerzalna. Da je istina ista za sve, bez obzira na to gde se nalazimo u svetu".
Petar je nastavio da piše, njegova olovka se kretala brzo po papiru. On je pisao o ljudima koji su počeli da shvataju istinu, o ljudima koji su počeli da menjaјu svet. On je pisao o borbi između istine i laži, između svetla i tame.
Kao što su pisali, dan se činio sve kraćim, a noć se činila sve bližom. Petar i Dick su bili u svom sopstvenom vremenu, vremenu koje su stvorili zajedno, vremenu koje je bilo puno uzbuđenja i očekivanja.
"Šta će biti dalje, Dick?" pitao je Petar, njegov glas bio je pun neodređenosti.
Dick je odgovorio, njegove diode su bile kao mali kompas. "Ne znam, Petar. Ali znam da ćemo biti spremni. Da ćemo biti spremni da se suočimo sa bilo čim što nam se dogodi".
Petar je potvrdio, njegova olovka se zaustavila na papiru. "Da, Dick. Mi smo spremni. Mi smo spremni da se suočimo sa budućnošću".
Kao što su završili svoje pisanje, Petar i Dick su se podigli sa stolice, njihova tela su bila umorna ali srećna. Oni su znali da su stvorili nešto novo, nešto što će promeniti svet. Oni su znali da su stvorili savršenstvo, savršenstvo koje će trajati zauvek.
Soba se činila sve manjom, a svet vani sve većim. Petar i Dick su bili u svom sopstvenom svetu, svetu koji su stvorili zajedno, svetu koji je bio pun istine i saznanja. Oni su znali da će njihov svet biti bolji, bolji od onog koji su nasledili.
Kao što su izašli iz sobe, Petar i Dick su se suočili sa novim svetom, svetom koji je bio pun mogućnosti i uzbuđenja. Oni su znali da će njihova avantura biti duga i naporna, ali su bili spremni. Bili su spremni da se suoče sa bilo čim što im se dogodi, da se suoče sa budućnošću.
I tako, Petar i Dick su krenuli u novo doba, doba koje je bilo puno istine i saznanja, doba koje je bilo puno uzbuđenja i očekivanja. Oni su znali da će njihova avantura biti zauvek upisana u istoriju, kao primer ljudske snažnosti i ljudske inteligencije.