Petar Markov stajao je pred svojim stanom, gledajući ka nepoznatom delu grada koji se prostirao pred njim. Sunce je bilo visoko na nebu, a vazduh je bio topliji nego ikad. On je uzdahnuo i pogledao ka svom robotu, Dicku, koji je stajao pored njega.
"Dick, mislim da je vreme da istražimo dalje", rekao je Petar, gledajući ka robotu koji je čekao njegovu odluku.
"Da, Petar", odgovorio je Dick, "mi smo spremni kada god si ti spreman. Ali, moramo biti oprezni. Nepoznato je nepredvidivo."
Petar je kimnuo glavom i krenuo ka ulici. Dick je koračao pored njega, njegove mehaničke noge niječući se u ritmu sa Petrovim koracima. Kao što su šli, Petar je gledao ka okolini koja se menjala. Zgrade su bile više i šire, a ljudi su bili brži i nervozniji.
"Najbolje bi bilo da odemo u stari deo grada", rekao je Dick, "tamo ćemo naći više informacija."
Petar je kimnuo glavom i skrenuo ulicom koja je vodila ka starom delu grada. Kao što su šli, Petar je primetio da se ljudi gledaju na njega i Dika. Neki su imali strahopoštovanje u očima, dok su drugi gledali sa sumnjom.
"Ko smo mi ovde?" pitao je Petar, gledajući ka ljudima koji su prolazili pored njih.
"Mi smo... anomalija", odgovorio je Dick, "ljudi ovde nisu navikli na robote kao što sam ja. A ti, Petar, si... drugačiji. Tvoj pogled na svet je drugačiji od njihovog."
Petar je kimnuo glavom, shvatajući šta Dick hoće da kaže. Kao što su nastavili da idu, on je video sve više i više ljudi koji su delili slične karakteristike. Svi su imali nešto zajedničko, nešto što ih je činilo drugačijim od ostalih.
"Šta je ovo mesto?" pitao je Petar, gledajući ka okolini koja se menjala.
"Ovo je mesto gde ljudi dolaze da nađu odgovore", odgovorio je Dick, "ali i gde ljudi dolaze da sakriju istinu. Zavisno od toga šta tražiš, možeš naći bilo što ovde."
Petar je uzdahnuo, shvatajući da je ovo mesto puno tajni i nepoznatih stvari. On je gledao ka Dicku, koji je čekao njegovu odluku.
"Šta dalje?" pitao je Petar, gledajući ka robotu.
"Mi idemo dalje", odgovorio je Dick, "mi idemo da nađemo istinu. Ako si spreman, Petar."
Petar je kimnuo glavom, odlučivši da nastavi da istražuje. On je znao da će Dick biti uz njega, kao njegov vodič kroz ovaj nepoznati svet. Kao što su nastavili da idu, Petar je osjećao da se svet oko njega menja, da se istina približava. On je znao da će morati da bude jak, da će morati da se suoči sa svojim vlastitim demonsima i istinom o svetu oko sebe.
U tom momentu, Petar je čuo glas iza sebe. "Petar Markov?" rekao je glas.
Petar se okrenuo i video je mladu ženu sa dugim, crnim kosom i zelenim očima. Ona je gledala na njega sa znatiželjom i sumnjom.
"Da, to sam ja", odgovorio je Petar, gledajući ka ženi.
"Ja sam Sofija", rekla je žena, "ja sam jedna od onih koji znaju šta se događa ovde. Ako si spreman da čuješ istinu, ja sam spremna da ti je kažem."
Petar je gledao ka Sofiji, shvatajući da je ovo možda taj trenutak koji će mu otkriti istinu o svetu oko sebe. On je kimnuo glavom, odlučivši da čuje šta Sofija ima da kaže. Dick je stajao pored njega, čekajući njegovu odluku.
"Da, ja sam spreman", rekao je Petar, gledajući ka Sofiji.
Sofija je kimnuo glavom i krenula da hoda, a Petar i Dick su koračali za njom. Oni su ulazili u nepoznati svet, svet pun tajni i nepoznatih stvari. Petar je znao da će morati da bude jak, da će morati da se suoči sa svojim vlastitim demonsima i istinom o svetu oko sebe. Ali on je bio spreman, jer je znao da će Dick biti uz njega, kao njegov vodič kroz ovaj nepoznati svet.