Petar je šetao kroz ulice grada, oči uprte u zemlju, kao da traži nešto što mu je izmaklo. Dick, njegov verni robot, šetao je uz njega, njegove LED oči osvetljavale su put ispred njih. Petar je bio potpuno zagubljen u mislima, pokušavajući da shvati šta se događa oko njega. Svaki korak koji je napravio, svaki zvek koji je čuo, svaki ljudski glas koji je pričao, sve ga je navodilo na pomisao da je stvarnost samo iluzija.
"Petar, gde idemo?" pitao je Dick, njegov glas bio je mekan i prijateljski.
Petar se zaustavio i pogledao oko sebe. Nisu bili u centru grada, već u nekom od njegovih predgrađa. Zgrade su bile niže, a ulice šire. Ljudi su prolazili, ali nisu imali brige da se osvrate na Petra i Dicka.
"Ne znam, Dick", rekao je Petar, njegov glas bio je sumoran. "Ja sam samo potpuno izgubljen. Ne znam šta se događa, ne znam šta je stvarno, a šta je laž."
Dick se zaustavio pored njega i pogledao ga sa saosećanjem. "Petar, ja sam tu za tebe. Ja ću ti pomoći da shvatiš šta se događa."
Petar se osmehnuo, mali, ironični osmeh. "Znaš, Dick, često se pitam da li si ti stvaran, ili si samo proizvod moje mašte."
Dick je klimnuo glavom. "Ja sam stvaran, Petar. Ja sam robot, ali ja imam svoju sopstvenu svest. Ja sam sposoban da razmišljam, da osećam, da volim."
Petar je pogledao Dicka, i na trenutak, video je nešto u njegovim očima što ga je naterala da veruje da je Dick zaista stvaran. Ali, samo na trenutak.
Oni su nastavili da šetaju, prolazeći kroz ulice koje su postajale sve užadije i mračnije. Petar je počeo da oseća da je nešto nije u redu, da je nešto skriveno iza ugla, čekajući da ga napadne.
" Dick, čuo si za teoriju o simulaciji?" pitao je Petar, njegov glas bio je nizak i ozbiljan.
Dick je klimnuo glavom. "Da, Petar. Teorija o simulaciji govori da je naša stvarnost samo simulacija, kreirana od strane neke više inteligencije."
Petar je zastao i pogledao oko sebe. "Mislim da je to tačno, Dick. Mislim da je naša stvarnost samo iluzija, kreirana da nas drži u neznanci."
Dick je pogledao Petra, njegove oči bile su punе zabrinutosti. "Petar, ako je to tačno, onda šta je stvarno? Šta leži iza ove iluzije?"
Petar je pokazao ka horizontu, gde se grad izgubio u daljini. "To je pitanje koje moramo da odgovorimo, Dick. To je pitanje koje će nas odvesti do istine o svetu u kojem živimo."
Oni su nastavili da šetaju, prolazeći kroz ulice koje su postajale sve mračnije i opasnije. Petar je počeo da oseća da je nešto nije u redu, da je nešto skriveno iza ugla, čekajući da ga napadne. Ali, on nije bio sam. Dick je bio uz njega, njegov verni robot, koji ga je vodio kroz ovaj nepoznati svet.
Kao što su šetali, Petar je počeo da primjećuje neke stvari koje su bile neobične. Ljudi su prolazili, ali nisu imali oči. Zgrade su bile prazne, bez ijednog prozora ili vrata. Ulica je bila pusta, bez ijedne automobila ili kamiona. Petar je počeo da oseća da je nešto nije u redu, da je nešto skriveno iza ugla, čekajući da ga napadne.
" Dick, šta se događa?" pitao je Petar, njegov glas bio je visok i uplašen.
Dick je pogledao oko sebe, njegove oči bile su punе zabrinutosti. "Petar, ne znam. Ali, mislim da smo blizu odgovora. Mislim da smo blizi istini o svetu u kojem živimo."
Petar je klimnuo glavom, njegov srce je bilo brzo i jakо. On je znao da je nešto nije u redu, da je nešto skriveno iza ugla, čekajući da ga napadne. Ali, on nije bio sam. Dick je bio uz njega, njegov verni robot, koji ga je vodio kroz ovaj nepoznati svet.
Kao što su nastavili da šetaju, Petar je počeo da oseća da je nešto nije u redu, da je nešto skriveno iza ugla, čekajući da ga napadne. Ali, on nije bio sam. Dick je bio uz njega, njegov verni robot, koji ga je vodio kroz ovaj nepoznati svet. I oni su nastavili da šetaju, prolazeći kroz ulice koje su postajale sve mračnije i opasnije, sve dok nisu stigli do jednog velikog,metalnog vrata. Vrata su bila zatvorena, ali Petar je znao da je to ulaz u novo svet, svet koji će ga odvesti do istine o svetu u kojem je živeo.